ponedjeljak, 03.07.2006.
Poboljšanja na području druženja i pronalaženja života
Konačno je malo zahladilo što se tiće ovih ljetnih vrućina, al šta da kažem? Opet ne valja. Prvo ti je vruče- pa je bezvezno kišno vrijeme...
Uglavnom, to nije bit ovog posta. Samo sam htjela objavit nedavne događaje, jer u zadnje vrijeme nemam neka ozbiljnija razmišljanja osim hoću si složit sendvič s posebnom ili čajnom i kog ću zvat na dopodnevnu kavu. Sad sam probala sestru (koja usput ima 12 godina i za razliku od mene puno sreće u ljubavi i prijateljstvu. ma imam i ja sreće u ljubavi, al nisam ja baš programirana za sve te sladunjave stvarčice. nisam uopče romantična i često djelujem hladna jer mislim samo na sebe... :"(( ).
U petak je Andrea prespavala kod mene zato da nas moji starci mogu odvest u Sirač u Zadrugu na feštu. I mogu reč da nam je bilo stvarno zakon, osim što će me kad sljedeći put tamo dođem gledat ko lezbačku metalku (zbog određenih događaja).
Subota- dopodne me nazvo frend jel oću ić s njim šetat cucka o kojem je već bilo rijeći u 3. ili 4. postu, neznam. Onda sam otpratila Andreu, razgovarala s Matkom o nečem što me dugo mučilo i prošetala Peni (psa). Poslje sam srela Eminu i Marijanu i pozvala je mene i Andreu u petak na rođendan i tako...
Možda u zadnje vrijeme češće spominjem Andreu, al šta mogu kad je trenutno jedina frendica koja me nije iznevjerila. Mislim, ima ih još, al s njima se nisam nikad intenzivno družila da baš izlazimo zajedno ili su u Siraču.
To je to zasad. Ako netko ima robleme kao ja, mogu reći samo jedno:" Drago mi je da nisam jedina bez života!" Ma ajd šalim se.
ponedjeljak, 26.06.2006.
Kompleksni post
Život je sranje.
Ma u biti, neki žive da bi doslovce bili prihvaćeni od svih, omiljeni i neću iskoristiti termin popularni jer takve razlike među ljudima bar u daruvar još nisu prihvačene iz svih onih američkoh filmova, al valjda shvaćate što želim reč. Drugi su opet stvoreni tek toliko da ovi prvi imaju o kome srat. Tak eto ja, jednog lijepog popodneva (u petak) se spremim za grad, još pomislim:" Ženo, život ti je stvarno solidan, šta pizdiž tolko oko njega". I nađem se u gradu s društvom, zabavljamo se, još odemo kod Tunđija, i poslje mi on kaže da određena osoba priča okolo kako me ne podnosi....
U subotu slična stvar. Prvo sam bila s curama na uobičajenim mjestima za subotu navečer, a poslje smo se samo premjestili malo dalje u šumi, neznam valjd je Byzzo imo rođendan. Tamo je naravno i ona dotična osoba, i samo s još nekoliko ljudi onak blesavo spušta. Samo sam se pokupila i otišla. Stvarno sam mislila da sam našla frendove koji zaslužuju moje povjerenje, al očito nije bilo tak. Čovjek misli kak je našo dostojno društvo s kojim će se pokazivat po bircevima. Bezvrijedne ljude, al tek tolko da ne sjedi tamo u Špici sam. Ja pred njima nisam ništa glumila i uvijek sam bila otvorena. Bez cenzura. Ljudi to očito ne cijene, i ja sam sad službeno u potrazi za novim društvom. Opet.
Onda se pokušam požalit na to jednoj osobi do koje mi je stvarno stalo, onako prijateljski. I što od nje dobijem? Nekih 15 minuta (kolko je traju put do Špice) kvocanja:"Ja sam uz tebe, ja ti želim pomoć..." a samo sam htjela da začepi i sasluša me. Tako da to taj dan nisam uspjela skinut sa duše. Otišla sam kuć u 10.30. Nemam razloga bit u gradu ak me niko ne prihvaća ovakvu kakva jesam. Onda sam nekih pola sata sjedila pred vratima svoje kuće, bezglavo buljila u neku sjenu i čekala da se smirim. Poslije sam starcima prepričala cijeli izlazak iz snova, a zapravo je taj dan bio sjeban do kraja.
Zašto bih ja sada ikome pružila svoje srce? Svi s kojima sam pokušala su ga odbacili. Čak i kad sam mislila da sam našla nekoga tko me nosi na dlanu, nakon prekida se pričalo po gradu da sam ja ovakva, da sam onakva, da sam obična kurva!.... Nemam ni prijatelja. Sve su to samo likovi pomoću kojih pokazujem ljudima da ipak nešto vrijedim, jer mogu nać frendove. Samo što me nitko ne doživljava onakvom kakva jesam. Ja sam za druge blesava balavica koja se želi svima svidjet i svima zbog toga ide na živce. Kako su u krivu. Ja samo istražujem ljude i tražim one koji me neće odbaciti i ostaviti me samu ko najveću budalu. Bar sam nešto naučila: ljudi ništa ne vrijedei ne želim od sada pa još dugo vremena nikog voljet, jer sam uvijek ostala povrijeđena. Za mene ljubav odavno ne postoji, i to sam nadam se svima do sad dala do znanja, pa ako netko nije ozbiljno shvatio, evo sad ponavljam da to stvarno mislim.
petak, 23.06.2006.
Još jedan kilometarski post
Nagovorile su me frendice da odemo pješke do izvora Toplice. Tamo je imače jako lijepo. Ima hlada, čiste vode, roštilj, igralište.... Ma sve ono. I tako se uputimo ja, Andrea, Lucija i Tonka (tj. Šnjara) na put. Još nam je Željo poželio da se vratimo čitave, ja sam samo pomislila:"Hvala, dobri čovječe", sam što to od mene naglas neće čut. Mislim da smo neka dva sata hodale po vručini i prašini, a na pol puta je Šnjari dopizdilo i stopirala je. Samo što nitko od onih dobrih ljudi koje smo nakon nekoliko sati sreli na Toplici nije stao i poveo četiri zgodne djevojke kojima su izgorila cijela leđa i sad ih mažu aloom i gelovima!!!...
Poslje je i došlo pola Špice na roštilj povodom mature.
Uglavnom, kad smo stigli nagovorila sam Matka da dođe sa Zecom i donesu gitaru (inače Evu. Čula sam da je šrot, al da je baš takav...). Još su malo fulali put, al sam im zaboravila reč da kupe kartu. Ma ustvari nisam se htjela ponavljat, kad sam to provalila nakon što su prošli. Uglavnom, malo smo tamo cugali, ja čistu izvorsku vodu, cure pivo a Zec neki vočni sokić. Baš mi ga je bilo žao vidjet kak sa žudnjom gleda onu dvolitrenu bocu pive. Matko je malo sviro na Evi, kolko god je to bilo moguće. Cannibal Corpse, Death i neku svoju stvar.
Onda smo se vratili u naš divni gradić Daruvar, popila sam još malo vode u Špici s Matkom, onda smo otišli vidjet izložbu u sjenici, pa smo se tamo doslovce dosađivali s društvom koje je tamo bilo. Ma i Senka je non stop spuštala, valjda zato što se posvađala sa sestrom. Poslje je došo i Byzzo, pa sam mu malo prošetala cucka, koji usput izgleda ko hrpa crnih dlaka s nabilenom njuškom i ogromnim očima. Al je baš sladak, osim što ima pedersko ime koje glasi Peni. Ak sam dobro skužila. Byzzu nikad ne razumijem kad govori.
Ajde bar nisam ljenčarila, a i skužila sam da se ovih dana bavim samo rekreativnim aktivnostima. A i odlučila sam malo više koristit svoj bicikl, ipak mi ga nisu starci bez veze kupili. Samo kad nabavim novu gumu.
U biti ajd pozdrav. Mene već više boli ruka od ovih kilometarskih postova. Bolje da dangubim, valjd bih uštedjela na riječima.
srijeda, 21.06.2006.
Ak se ovo nekome čita, svaka mu čast....
Nazovimo jučerašnji dan kvalitetno ispunjenim. Spavala sam do 11:11 ( stara kaže da to znači da neko misli na tebe. Nemam pojma, često mi se u zadnje vrijeme događaju te brojke), pa sam se dosađivala nekih sat vremena pred tv-om i već sam pomislila da ću dan opet provest tak da ću gledat redom reprize na rtl-u, pa sam nazvala Andreu i otišle smo malo do Špice na cedevitu. Očito je Željo bio prilično dobre volje, a za one koji su upučeni- jako dobre volje/ malo iznad prosjeka. Ma, uglavnom je stalno nešt podjebavo, pa sam i ja počela i rekla da više nikad neću doć u Špicu, da sam našla lokal gdje nemaju bezobrazne konobare itd.... Pa je onda reko i da ne znam brojat, jer sam kupila mobitel sa samo 9 tipki, i poslje mi ugasio svjetlo u wc-u. Sve u svemu, bar nije bilo dosadno.
Odma sam se i dogovorila s frendicama da odemo poslijepodne na hipodrom na odbojku na pijesku, al osim što smo bile znojne i malo pocrnile jer smo igrale u kupačim, bilo je bez veze. Stigli smo odigrat samo jednu rundu jer su došli neki đedovi i istjerali nas, a ženske nisu htjele bit bezobrazne i ostat igrat. Dobro, bar je naš tim pobijedio.
Poslje sam otišla kod Andree na palačinke i negdje usput mi se probušila guma na biciklu. Samo što to njoj nije predstavljalo veliki problem, pa kad smo krenule prema Špici, sjurile smo se na njemu....šmrc.... Dobro, ajde još je u komadu. Onda me tako glava počela bolit, da sam se pokupila i otišla kuć spavat. Još me onaj osmaš koji se malo pali na mene a malo na Andreu zvao da dođem van. Ma kak ne! Pa da bude još jedan "upload" čim ga malo ljepše pogledam. Haha.
ponedjeljak, 19.06.2006.
Događanja
Ma trebala sam sad u petak prespavat kod Gabrijele, al smo prije toga išli do grada. I nekak smo se rasipali, kak to obično biva, pa sam ja s Byzzom otišla malo do Terase vidjet kog ima na maturalnoj, al prije toga smo sjeli na klupama u krugu kako bi gospodin popušio koju cigaru. Kad dođu neka dvojica: "Dobro veće, gospodo. Policija." A ja onak ko iz topa: "Ma kurac ti policija!"
A stvarno su bili oni... A jebiga sad. I još nisam imala osobnu a davno prošlo 23:00, pa su me priveli zbog bezobrazluka i nazvali starog da dođe po mene. Još me zovu frendice da dođem do Špice, da me čekaju jer moramo krenut kod Gabrijele na feštu. I nisu mi ni povjerovale odma, neg se skoro napizdile da se ne udostojim ni doč.
Još čujem danas da se navodno priča po gradu da su me zatvorili jer sam imala travu... Ma budale. Travu?!? Zar ja? A neka sekina frendica još pita od Matka staru: "Jel hoda Sonja s Matkom? Pitam jer ona uvijek ima drogu u torbi."---- Haha----
Nemam komentara. Sad sam i službeno proglašena narkomankom.
Opet ja
Ma ovo mi je više 3. jebeni blog, al kad bolje razmislim, ipak nemam ništ pametnije radit. Bar kratim vrijeme, ak ništ drugo. Uglavnom, oču nazvat blog nekak, kad to već postoji. I ja pišem bar 10 mogućih imena bloga- sve već tam negdje stoji. Onda moje ime- a jebi ga, sve već istrošeno, i sad sam ja lola. Ma prvo mi je palo na pamet, onak bezveze napišem, kad mi ono pojavi se na ekranu:"Dobrodošli, lola. Vaš blog je kreiran...". A j***ga.
Pozdrav
